У 2025. години Влада Републике Српске остварила је укупно задужeње у износу од 1,1 милијарду КМ. Овај износ представља значајно повећање у односу на првобитно планираних 862 милиона КМ, што указује на раст буџетских притисака и потребу за додатним финансијским приливима.
Структура задужeња
- Првобитни план (862 милиона КМ):
- 358 милиона КМ на домаћем тржишту
- 504 милиона КМ на међународном тржишту
- Додатно задужeње (219 милиона КМ):
- Усвојено кроз други ребаланс буџета крајем године
- Разлог: сервисирање постојећих дугова и раст буџетских расхода
- Коначан износ: 1,1 милијарда КМ
Укупни јавни дуг ентитета достигао је око 6,02 милијарде КМ, што чини приближно 35,4% БДП-а.
Дуг по глави становника
- Просјечан дуг по становнику у РС износи преко 6.000 КМ.
- Поређење са Федерацијом БиХ: дуг по становнику у ФБиХ је око 3.000 КМ, што значи да је терет у РС двоструко већи.
- Према званичним анализама, свако новорођено дијете у РС у просјеку је дужно око 6.068 КМ.
Демографски контекст
- Смањење броја становника и негативни демографски трендови додатно отежавају одрживост јавног дуга.
- Мања база пореских обвезника значи да ће терет отплате бити распоређен на све мањи број грађана.
Поређење јавног дуга по глави становника (2025)
Главне посљедице високог јавног дуга
Висок јавни дуг директно утиче на грађане кроз веће порезе, смањење јавних услуга, раст инфлације и повећање фискалног ризика. Он дугорочно успорава привредни раст и може довести до дужничке кризе ако се не управља одговорно.
- Повећање пореза Владе често прибјегавају вишим порезима (ПДВ, акцизе, порез на доходак) како би сервисирале дуг. То смањује расположиви доходак грађана и повећава трошкове живота.
- Смањење јавних услуга Мање средстава иде на образовање, здравство и инфраструктуру. Посљедица су дужи рокови чекања у болницама, слабија квалитета школа и смањене социјалне услуге.
- Инфлација Задуживање може изазвати раст цијена основних производа, што директно погађа домаћинства с фиксним или ниским приходима.
- Фискални ризик Ако каматне стопе порасту или дође до пада извоза, земља може имати проблем са сервисирањем дуга, што води ка дужничкој кризи.
- Успоравање привредног раста Када се средства користе за “гашење пожара” умјесто за развојне пројекте, дуг не доприноси расту, већ постаје терет будућим генерацијама.
Упоредни преглед јавног дуга Републике Српске и Федерације БиХ (2025)
Кључне разлике
- Структура дуга:
- РС се ослања на међународне кредите и обвезнице, уз значајно краткорочно задуживање путем трезорских записа..
- ФБиХ биљежи брз раст унутрашњег дуга кроз емисије вриједносних папира на Сарајевској берзи.
- Терет по становнику:
- РС има двоструко већи дуг по глави становника од ФБиХ, што значи да је фискални притисак на грађане знатно већи.
- ФБиХ, иако номинално задуженија, има повољнији однос дуга према броју становника.
- Фискални ризик:
- РС је осјетљивија на раст каматних стопа и сервисирање старог дуга.
- ФБиХ има стабилнији однос дуга према БДП-у, али забрињава брзина раста унутрашњег дуга.
Привреда Федерације БиХ је готово двоструко јача од привреде Републике Српске – компаније у ФБиХ остварују значајно веће приходе и добит, док РС биљежи слабији привредни раст и већи фискални притисак.